Makedonija kao gladijatorska arena

Bljana Vankovska je profesorica Filozofskog fakulteta u Skoplju, a van Makedonije poznata je i kao politička analitičarka i kolumnistkinja. Rado se odazvala molbi da za Monitor prokomentariše aktuelna zbivanja u Makedoniji. Na pitanje kako bi ukratko opisala današnju Makedoniju onima koji nisu u toku šta se dešava u njenoj zemlji odgovorila je ovako:

VANKOVSKA: Teško je ukratko opisati veoma složenu situaciju, najgoru političku i društvenu krizu kroz koju prolazi Makedonija od nezavisnosti, ali ako već treba da dam dijagnozu to je: neuspela tranzicija, kraj hipokrizije i narativa da tranzicija nužno vodi ka konsolidaciji demokratije! Ako uđem u detalje današnje krize, to bi bila veoma duga priča i verovatno sasvim nova za vaše čitaoce (jer mi, u stvari, više ništa ne znamo jedni o drugima), a radi se o priči koja ima velike sličnosti sa svim zemljama u regionu, pa čak i izvan njega (Mađarska, na primer). No, ovo što se dešava danas nije uopšte iznenađujuće, jer sve je ukazivalo na ovakav rasplet: od početka „demokratije” zavladao je polufeudalni, poluneoliberalni društveni i ekonomski poredak, političke elite su ušle u brak sa biznis elitama (iz zemlje i izvan nje), država je postala poluprotektorat s polukolonijalnim statusom, sa institucijama koje su korumpirane i u službi raznih klijentela, a ne građana. Jedna od specifičnosti je i tzv. konsocijacijski model vladanja dve pobedničke stranke iz dva etnička tabora, izvan prava i nasuprot opštem dobru, a uz koketiranje sa etnonacionalizmom.

Takozvana međunarodna zajednica je imala odvezane ruke u pogledu tzv. stejtbildinga, ali stavljajući akcenat na stabilnost i mir ispred demokratije, ona je imala direktni uticaj na stvaranje današnjeg stanja u kome je opozicija postala slaba i očajna dok je autoritarizam makedonsko-albanske koalicije na vlasti bio smatran za prihvatljivo zlo. Evo, da ipak rezimiram: prošlo je više od godinu dana otkako je opozicija počela da objavljuje tzv. političke bombe (telefonske razgovore između najviših nosilaca vlasti), a koji indiciraju sve ono što je javnost već znala ali je sada dobila audio-potvrdu (korupciju, izborne prevare i trikove, međuetničko trgovanje, obračun sa političkim neprijateljima itd.)…

MONITOR: I dokle je Makedonija stigla danas, godinu od tada?

VANKOVSKA: Godinu kasnije Makedonija nije ni blizu izlaska iz krize, samo je još slabija država nego ranije. Kao što su se međuetnički sukob rešavali nametnutim sporazumom (Ohridski sporazum), tako su sada stranci nametnuli još jedan Pržinski sporazum, pa se stranke nadmeću koja će ga više sabotirati da bi zauzela bolji položaj ispred očekivanih prevremenih izbora. Ustav kao da više i ne postoji, sve je postalo „specijalno”, a najviše se očekuje od Specijalnog tužilaštva koje bi trebalo da dovede pred lice pravde sve funkcionere koji su već odavno partizirali svaku poru društva, uključujući i sudstvo. Mission impossible!

MONITOR: Evropski komesar Johanes Han je, nakon višečasovnih neuspješnih razgovora sa četvoricom najuticajnijih političkih lidera u januaru u Skoplju upozorio da je Makedonija u teškoj situaciji i da je ugrožena njena evropska budućnost. Vaš komentar?

VANKOVSKA: Komesar Han je, u stvari, ponovio deo starog repertoara, ali je dodao nešto veoma važno: ukazao je da stranke ne vide da se zemlja nalazi u veoma delikatnoj geostrateškoj poziciji, usred izbegličke krize i da je zbog toga bolje da požure da reše unutrašnju krizu, jer preti spoljašnja opasnost po stabilnost zemlje. Opozicija ga sumnjiči da je pristrasan i da štiti vladajuću stranku (VMRO-DPMNE), pa čak i da je korumpiran, jer kao dobri eurofili sada se osećaju kao napuštena ljubavnica. Jednostavno, mnogi ne vide da EU ne treba demokratija u Makedoniji, nego stabilnost, red i poredak – a da je demokratizacija domaći zadatak domaćih snaga. Nažalost, za sada, u ovakvim okolnostima mnogo se bolje snalazi Gruevski, nego lider opozicije Zaev koji očekuje otvorenu pomoć od međunarodnih faktora, a u isto vreme ih i grdi.

MONITOR : Šta se očekuje od ostavke premijera Nikole Gruevskog?

VANKOVSKA : Situacija je tragikomična, jer datum ostavke premijera, kao i datum održavanja izbora su deo ne samo sporazuma iz Pržina, nego su unešene u zakon kao norme. Prvo je bilo negodovanja u opoziciji što Gruevski ne daje ostavku (čekao je do poslednjeg trena), a onda je bilo tvrdnji da je on svojom ostavkom izvršio državni udar, nasilni čin protiv opozicije, koja sada traži odgađanje izbora zbog toga što nisu ispunjeni ostali delovi Pržinskog sporazuma. Moć Gruevskog ne leži u njegovoj premijerskoj poziciji – on je i dalje prvi čovek u državi, autokrata koji drži uspešno sve konce u ruci, dok je opozicija sada i deo vlade (sa svojim ministrima) i politički faktor koji više nema snage da pozove narod da izađe na ulice kao što je to bio slučaj prošle godine. Gruevski je i dalje glavni i u partiji i u državi, sadašnji premijer je nevidljiv, tako da stanje ostaje status quo.

MONITOR: Šef opozicionog SDSM-a Zoran Zaev je nakon razgovora sa Hanom decidirano rekao da bez fer izbora, sređivanja medija i prečišćenih izbornih spiskova, ta stranka neće izaći na izbore i da će nastaviti da se bore za fer, regularne i demokratske uslove za održavanje izbora. Kakve su šanse da se stvore uslovi za fer i demokratske izbore?

VANKOVSKA: Ono što traži Zaev je deo Pržinskog sporazuma. Ali to što su stranke dogovarale i potpisale u junu prošle godine je demokratski deficit kome su kumovale sve stranke koje su do sada vladale. Dakle, još u startu je bilo jasno da sve propuste iz poslednjih desetak i više godina treba eliminisati, t.j. sistem napraviti funkcionalnim i demokratskim u roku od nekoliko meseci. Naravno, vladajuće stranke su opstruirale proces koliko su mogle (one i dalje imaju većinu u parlamentu, uključujući i moć da donesu odluku o raspuštanju parlamenta i raspisivanju prevremenih izbora – što su u stvari i učinili). Opozicija je počela da igra na kartu odgađanja onoga što je prihvatila, pa čak i trampu – smanjivanje važnosti pročišćavanja izbornih spiskova da bi se dobile veće medijske slobode. Ponekad je teško i znati čime sve trguju, jer se čitav proces odvija netransparetno izvan institucija posredstvom stranih eksperata. Sistem koji je partiziran do metastaza ne može se izlečiti u kratkom roku, to je jasno, ali nažalost opozicija je izgubila i svoj momentum – ovakav se režim ne može srušiti bez mobilizacije građana na svojoj strani. To se, nažalost, ne dešava. Ljudi su ojađeni i već zamoreni dugotrajnom krizom bez izlaza. Umesto prevremenih izbora izgleda da smo dobili bezvremene izbore.

MONITOR: U prvoj akciji Specijalnog javnog tužilaštva Makedonije pokrenuta je prošle sedmice opsežna istraga protiv bivše ministarke unutrašnjih poslova Gordane Jankulovske i doskorašnjeg ministra transporta i veza Mileta Janakievskog, koji su, uz još šest osoba osumnjičenih za zločinačko udruživanje zloupotrebama učestvovali u lažiranju izbora 2012. godine. Šta se očekuje od te istrage?

VANKOVSKA: Oko operacije Titanik se stvorila prava euforija, mada se radi o veoma ranoj fazi postupka (predistražna faza – dakle i istraga je daleko od završetka i skupljanja jakih dokaza). To pokazuje da bi neki više voleli da istraga ima efekat na javno mnjenje nego da da pravno-sudske rezultate. Veoma je rano reći da li će se Titanik utopiti, ali razočarenje već počinje da vlada otkako je sud odbio zahteve za pritvor osumnjičenih funkcionera. Interesantno je da su dosadašnji kritičari pritvora kao mere koja je bila ekstenzivno korišćena i više kao kazna nego kao mera za obezbeđenje prisustva osumnjičenih, sada razočarani – jer izgleda da veliki deo javnosti traži revanš i nije ih briga o prezumpciji nevinosti i drugim proceduralnim aspektima fer suđenja. Makedonija sve više nalikuje na gladijatorsku arenu.

MONITOR: Prošle nedjelje ispred zgrade Vlade u Skoplju održan je protest građana pod sloganom “Koliko je cipela ostalo neiznošeno?”. Iz građanske platforme Zaslužujemo bolje, koji su organizovali protest, rekli su da je Makedoniju napustilo više od 600 hiljada građana, od kojih je sto hiljada mladih ljudi. Na koji se period odnosi to masovno iseljavanje?

VANKOVSKA: Svetska banka je iznela podatak da se u periodu od deset godina iselilo oko 450.000 ljudi. Kao i u svim drugim zemljama u regionu, ovo je tendencija koja traje decenijama i to bez obzira na to ko je na vlasti. Odlaze najbolji, najsposobniji, najborbeniji – možete misliti šta ostaje! Mladi ljudi odlaze iz zemlje u kojoj vlada totalni i neprekidni „rat“, koja nema šanse da uđe u EU (mada je sada i EU u velikoj krizi, pa se i od nje ne može očekivati mnogo) zbog problema sa imenom i zbog nesposobnosti političkih elita. Ipak, ne mislim da se radi o nekakvoj pojavi vezanoj isključivo za vladanje Gruevskog ili da će stati ako se vlast promeni na izborima.

MONITOR: Obuća koju su učesnici protesta donijeli biće donirana izbjeglicama koje su u tranzitu kroz Makedoniju na putu u Zapadnu Evropu. Kako se na situaciju u Makedoniji reflektuje izbjeglička kriza?

VANKOVSKA: Ovo je samo simboličan gest. Makedonija je toliko zaokupljena svojom političkom sapunskom operom da izbeglice jedva i da vidi. Humanitarne organizacije ulažu velike napore da pomognu, mali broj građanskih organizacija se angažuje u podizanju javne svesti o stradanju izbeglica, dok opozicija čak i ne reaguje što se oko granice postavlja dupla bodljikava žica i što se nedužni ljudi smrzavaju. Generalno, vlada strah od izbeglica, vraćaju se sećanja na kosovsku krizu (kada je Makedonija primila 360.000 izbeglica), a raste i islamofobija i ksenofobija, čak i u medijma. Za sada, ovo su dva paralelna procesa, a građani nisu ni svesni šta se dešava na širem planu, kako se EU menja, kako NATO dobija drugu misiju (čuvanja mora od izbeglica), itd. Rekla bih, žalosni autizam, okrenutost sebi i svojim problemima, bez ikakve solidaronosti sa ostalima.

Veseljko KOPRIVICA/MONITOR