Makedonija u limbu

Politička meteorologija je nezahvalna disciplina posebno u zemlji kao Makedonija. Činjenice govore da se u ovom trenutku, nakon jednogodišnje političke krize, ona nalazi na polaznoj tačci, back to square one, što bi rekli Englezi. T.z. političke bombe i skandal oko masovnog prisluškivanja su uzdrmale vladu VMRO-DPMNE i DUI, ali i temelje države, koja se već nalazi negde između totalnog protektorata i ambisa. Gruevski je izdržao i napade opozicije i gnjev građana kao Rocky (Ahmeti je ostao u seni, bez većih turbulencija), ali to nije pomoglo lideru opozicije da preraste u lider otpora ili promotora novih oblika politizacije društva. Talas energije odozdo koji su još krajem 2014 godine pokrenuli studenti, a onda i drugi delovi društva, je u međuvremenu nestao. Kriza je postala predmet klasičnog (i očito neuspešnog) menadžiranja t.z. međunarodne zajednice – SAD i EU – kroz dogovorene mehanizme Sporazuma iz Pržina. U tom netransparentnom procesu koji je obuhvatio samo političku kastu četiri najveće stranke, uz ne baš delikatno delovanje eksperta EU (koji se i sam „pomakedončio“ i involivirao u javnu i političku kampanju), građanski pokreti nisu uspeli održati kondiciju i nametnuti agendu. Političari su najviše energije uložili u trgovinu i opstrukciju procesa, sve zbog boljeg javnog rejtinga. Zbog toga, dogovoreni termin za prevremene izbore je jednom odložen, ali i to nije pomoglo. Lider opozicije kaže ne samo da će bojkotovati izbore, nego da neće dopustiti da se oni održe. Makedonski parlament je raspušten, izbori zakazani, a neizvesnost je veća nego ikada ne zato što opozicija ima snagu da uradi nešto, nego zato što sve može izmaći kontroli u izostanku vizije i zbog involviranja grupacija sa različitim interesima. Poslednju kap u prepunoj čaši je bila odluka predsednika da masovno abolicira članove političke kaste u ime navodne normalizacije i pomirenja u susret izborima. Ako opozicija nije uspevala da pokrene građane, ovaj pretsednički čin je označio početak nove epizode “makedonskog proleća”. Danima Skopje je na nogama, ali za razliku od Pariza gde demonstranti stoje celu noć na trgu Republike, ovde se sve svodi na skandiranja i prolećnu šetnju od 18-22 sati, na relaciji Specijalno tužilaštvo, Sobranje, Vlada i sedište VMRO-DPMNE, gde najčešće i dolazi do nasilnih incidenata. Sve više ljudi izražava nezadovoljstvo, ali niko ne uspeva da artikuliše zahteve. Ustvari, i ono što traže je u stilu oksimorona: traži se bojkot parlamentarnih izbora, a u isto vreme se traženjem ostavke od predsednika Republike izazivaju prevremene pretsedničke izbore. Traži se impičment, ali i ekspertska vlada u vreme kada je parlament raspušten, a vlada vrši samo osnovne i tehničke funkcije. Naravno, niko ne zna ko bi dao legitimitet ekspertima, koji su ionako na rđavom glasu i podeljeni po političkoj liniji. Dok svetska javnost pod svetlom reflektora postavlja one koji su opoziciski nastrojeni (nazivajući ih prodemokratskim snagama), većina ignorira činjenicu da VMRO-DPMNE i DUI i dalje imaju veliku kontrolu, ali i podršku svog dela elektorata. Stanje mutacije, modeliranja i postepena erozija ustavnog sistema uz pojavu sve većih ustavnih praznina (za situacije za koje nisu predviđena institucionalna rešenja) u mnogome potseća na početak raspada ustavnog sistema SFRJ. No, nema bojazni da će se zemlja raspasti jer međunarodnom faktoru je potrebna kakva-takva vlast koja će održavati nekakav poredak u vreme velike izbegličke krize. Zato, i ono što sada izgleda kao Gordijev čvor uskoro se može promeniti, s tim što meč je u rukama zapadnih sila, a ne narodnog protesta.

За српскиот дневен весник Политика
Фотографија: Boris Grdanoski/Associated Press